Slana voda
je prva razlika izmedju slatkovodnih i morskih akvarijuma. Samim
tim što je slana i u sebi sadrži, pored vode i soli, mnoge druge
elemente, prirodno je da je živi svet daleko raznovrsniji i živopisniji.
Da bi taj živi svet nesmetano funkcionisao i u našoj “staklenoj
kutiji“ neophodno je da bude uspostavljena bioloska ravnoteža
koja je prilično složena ali ne i ne dostižna.
Najpre je
potrebno zaokruziti filtersku ravnotežu koja funkcionise slično
kao i u slatkovodnom akvarijumu. Ribe i organizmi se hrane i kao
proizvod njihovog života stvara se jedna količina bioloskog otpada
koji se u filterskom sistemu razgrađuje. Postoji jedan deo koji
se ne može u potpunosti brzo razgraditi pa je potrebna delimična
promena vode.
Večita dilema
i najčešće postavljano pitanje je: “A kako praviti slanu vodu?
“. Postoji već industrijski prpremljna mešavina soli (NaCl) i
drugih elemenata i mikro elemenata, koja se u određenom promeru
(4kg soli na 120 l vode) mesa sa vodom. Voda bi trebalo da bude
destilovana, ili voda iz aparata za reverznu osmozu (RO voda).
U slučaju nemogucnosti nabavke vode tih kvaliteta možemo upotrebiti
i vodu iz vodovoda, tretiranom nekim od preparata za stabilizaciju
vode (Aqutan Sera ,Aqua safe Tetra). U mešavini soli nalazi se
kompletan sastav svih elemenata koji su neophodnih za život, morskih
organizama, a voda ima karakteristican “miris mora “.
Da bi morski
akvarijum izgledao kao deo mora on treba da ima i odgovarajucu
scenografiju koju čini kamenje sa dna mora ili okeana. Ovo, takozvano
“živo kamenje“ postavlja se u akvarijume ne samo kao estetski
detalj već kao vrlo poželjan pa čak i neophodan deo bioloske ravnoteže.
“Živo kamenje“ u sebi sadrži mnostvo šupljina i pora u kojima
žive bakterije i drugi živi organizmi koji poboljsavaju kvalitet
vode hraneći se bioloskim otpadom i služe kao hrana ribama, rakovima,…
Podloga
u morskom akvarijumu bi trebalo da bude autentični pesak sa morskog
dna. Obicno se sastoji od lomljenih korala i školjki koje su se
taložile stotinama godina.
Sastavni
deo uspostavljanja ravnoteže i održavanja života u akvarijumu
je i osvetljenje, koje je drugačije i specificnije od osvetljenja
u slatkovodnom akvarijumu. Sastoji se od plave (aktinik) sijalice
koja zrači neophodan spektar za život nižih organizama (korali,
sase). Tačnije taj spektar je potreban najviše za život fluorescentnih
bakterija (zooksantele) koje žive u simbiozi sa sasama i koralima,
bez kojih bi njihov opstanak bio nemoguć. Bela (daylight) sijalica
daje intenzitet svetlosti takođe potreban za život i rast nižih
organizama i biljaka. Ona doprinosi i lepšem izgledu akvarijuma
ističući kirstalnu bistrinu vode i živopisnost boja riba i korala.
Morske ribice
(žute, crvene, plave, zelene, šarene) su osnovni stanovnici morskog
akvarijuma. Veliki izbor boja oblika i različitost ponašanja riba
omogućava nam da svako prema svom karakteru i estetskom doživljaju
može izabrati svoju kombinaciju. Najznačajnije je da izbor bude
takav da svi mogu živeti u jednom prostoru od 200 – 300 l vode
i da se medjusobno slažu. Održavanje morskog akvarijuma nije komplikovano
i teško, ukoliko je sistem dobro postavljen. Mi ćemo vam u tome
pomoći dobrim savetima i kvalitetnim informacijama.
